Обухвата од 5 до 10 врста листопадних дрвећа која се простиру у умереној северној зони северне хемисфере.
Дрвеће високо 20–30 m са богатом лиснатом круном, лоптастог облика. Достиже старост и преко 500 година. Кора стабла је у младости глатка, маслинастосмеђе боје са светлијим јентицелама. Са старошћу дрвета кора стабла постаје уздужно испуцала, смеђесиве боје. Дебло може достићи преко 20 m у обиму. Корен је дубок са жилом срчаницом од које се развијају разгранате дубоке бочне жиле.
Једногодишње гранчице су црвенкастосмеђе или маслинастозелене боје, округле или донекле угласте, слабо длакаве са многобројним лентицелама.
Пупољци су округласто јајасти, ситни, на врху мало зашиљени, распоређени у пет ортостиха, са две до три жућкастоцрвенкасте љуспе.
Листови су јајасто ланцетасти. При основи су заоштрени или клинасти, док су ка врху сужени и ушиљени. Лиска је кожаста и тврда, по ободу оштро назубљена. Дужина лиске је 8–25 cm, а ширина 4–8 cm. На лицу је тамнозелене боје, гола и сјајна, са 12–20 бочних нерава који се завршавају у врховима зубаца. Олиставање је почетком маја.
Мушки цветови се јављају у групицама од по 3 и више класова, док су женски цветови зеленкасти и јављају се сакупљени у групицама од по 3 који се налазе у заједничком омотачу (купули).
Цветање је у јуну месецу, знатно након листања.
Опрашивање је ентомофилно. Плодоноси у септембру и октобру. Плод је једносемена орашица, са кожастом, кестењастом љуском. У заједничком омотачу (купули) развија се најчешће по три плода. Купула је лоптаста, кожаста и густо покривена игличастим бодљама. У време сазревања опада заједно са плодом, пуцајући на четири режња.
Прилагођен је благој, топлој и влажној клими медитеранског и субмедитеранског подручја, нарочито на местима са благом зимом. Успева само на киселој подлози, где су заступљене следеће врсте стена: гнајс, гранит, порфирит, пешчар, флиш, шкриљци и лапорци. Надморска висина на којој је заступљена ова врста су нижи предели, почев од скоро нивоа мора (на пример Бока Которска), до 800–900 m надморске висине, већином у храстовој зони. Питоми кестен се каткад јавља и на већим висинама попут Корзике (1.100 m) и Србије (600-1.200 m).Питоми кестен са другим врстама дрвећа (храст, буква и липа) гради светле и мезофилне заједнице.
Прапостојбина је Мала Азија. Заступљен је у подручју Медитерана, у Јужној Европи (Балканско полуострво, Италија, Шпанија), у подручју Алпа и Пиринеја, у југозападним атлантским областима (Француска, Португалија, Шпанија), у северним приморским областима Турске, у подручју Кавказа, Крима, као и на појединим приморским областима северне Африке. Култивисан је у средњој, западној и северној Европи.
Највише распрострањен у јужном и југозападном делу (околина Крушевца, Прокупља и Врања) и Метохији.
Кестен је врло корисна врста дрвећа, пре свега због хранљивих плодова. Једно дрво донесе годишње око 200 kg плодова, у којима се налази велика количина скроба и шећера, протеина, масти и различитих минералних материја. Дрво је у техничком погледу одличног квалитета, веома чврсто и трајно, а уз то лако за обраду. Употребљава се за грађу, намештај, целулозу, у декоративне сврхе, као и за гориво. Опало лишће се користи као стеља за стоку. За добијање танина служе кора, лишће и класови. За време цветања служи као одлична пчелиња паша, па је користан и у пчеларству, посебно зато што доста касно цвета.
