Род липа обухвата око 45 врста листопадног дрвећа које доста брзо расте, достижући висину 15–20 (40) m и ширину до 2 m. У Србији је заступљено четири самоникле врсте.
Дрво високо до 30 m са широко пирамидалном доста густом крошњом. Кора одраслог дебла је испуцала.
Нове гранчице су зелене до бело сиве боје. Прекривене су густим звездастим длачицама. Лишће је дуго и широко 7–9 cm. У младости лишће је обично длакаво и на лицу и наличју, док се са старошћу длачице јављају само на наличју. Лисна дршка је дуга 3–4 cm.
Цвета крајем јуна и почетком јула. У цвасти се налази обично 5–9 цветова. Цветови су крупни, жути и миришљави. Чашични листићи су споља звездасто длакави. Поред кручничних листића јављају се нешто уже и краће круницолике стаминодије.
Зрели у септембру. Плод је округласт или јајаст, дужине 6–8 mm и нешто ужи, са дрвенастим, мање-више без ребара, сивомаљавим перикапом.
Цвета касније од ране и касне липе, које су такође, заступљене у Србији.
Налази се у климатогеној шуми Србије (Quercetum farnetto-cerris), али и у осетније топлијој мешовитој шуми храстова са грабићем, као и у мезофилној шуми букве. Може се јавити и на висинама до 1.200 m надморске висине. Подноси лошија (сувља и мање хумусна) земљишта.
Источни делови Балканског полуострва, северна граница распрострањења је у северној Мађарској, западној Украјини и Молдавији.
Распрострањена. Честа је по парковима и дрворедима.
Даје вредно дрво, жућкастобеле боје. Оно је меко и лако се обрађује. Може да се реже у сваком правцу. Употребљава се у резбарству, затим за моделе и калупе. Употребљава се и за прављење угљена за цртање. Даје цвет за чај. Медоносна је врста. Због своје густе и велике крошње, коју чини лишће сребрнкастог наличја, користи се у декоративне сврхе, те је веома честа у дрворедима и парковима. У јесен дуго задржава лишће.
