Овај род обухвата листопадно ређе зимзелено дрвеће или жбун које је заступљено у умереном, хладном и у суптропском појасу.
Жбун или ниско дрво спорог раста, до 8 m високо са пречником до преко 30 cm и старошћу до преко 100 година.
Кора на старијем стаблу испуца у смеђоцрвенкасте љуспе. Младе гранчице су обично четвороугласте у пресеку и фино длакаве.
Пупољци стоје наспрамно и могу бити двојаки: цветни крупнији и округласти и лисни издужени и зашиљени. Цветови су ситни, жути, десет до преко двадесет у штитастој цвасти.
Лишће је јајастог облика са дугачко извученим врхом, дуго 5–8 cm и широко око 3 cm. На лискама се запажа и по 3–5 пари српасто савијених нерава. Зри у септембру.
Плод је црвена елипсоидна висећа коптуница (дрењина), дуга 10–30 mm, а која је променљивог облика и величине. Добро сазреле дрењине су пријатног укуса и јестиве.
Низије и брежуљци, обично на кречњаку, плодним земљиштима, по живицама и у разним типовима храстових шума. Најчешће се јавља у сладуново-церовој шуми, али и знатно топлијој и сувљој медунчево-грабићевој шуми. У висину се пење до око 1.300 m.
Апенинско и Балканско полуострво, знатан део средње Европе, Мала Азија, Крим и Кавказ.
Распрострањена на целој територији са садашњим или ранијим храстовим шумама.
Дрво дреновина се тешко цепа и добро полира. Употребљиво је у столарству, токарству, изради штапова и лула. Плодови су јестиви. Користе се у исхрани као сирови, затим у прављењу компота, мармелада и сокова. Због раног и продуженог цветања и бројних цветова дрен је цењена медоносна врста.
