Род Божиковине обухвата зимзелено ниско дрвеће или шибље. Заступљено је више од 400 врста на свим континентима. Најчешће се налази у тропској Јужној Америци и тропској и суптропској Азији. У флори Србије заступљена је једино врста Ilex aquifolium.
Представља зимзелени жбун или ниско дрво до 10 m висине, и са пречником од 30 cm. Гране су голе, слабо угласте, зеленкастомрке боје. На стаблу и дебљим гранчицама ствара се глатка кора, која касније испуца. Кора је светлосиве боје. Расте споро, а може доживети и неколико стотина година. Пупољци су кратки и зашиљени. Избојци су маслинастозелене боје, голи или фино длакави. Листови су зимзелени са врло кратком дршком. Јајоликог су облика, више-мање издужени и кожасти. Дужина листа је 3–10 cm, а ширина је 2,5–5 cm. Обично су са 5–9 трнова са сваке стране. Лице листа је тамнозелене боје и сјајно, док је наличје загаситије и више-мање матирано. Цветови су двополни или једнополни. Образују се у пазуху листова у маленим штитастим цвастима. Плод је округласта, црвена и сјајна коштуница са 4–5 тврде, уздужно избраздане, овалне семенке. Дужине је 7–10 mm и ширине 6–10 mm. Плодови сазревају у новембру и децембру. Остају на дрвету током зиме, најчешће до марта. Семе теже клија. Може прележати и годину дана.
На свежим, песковитим, збијеним земљиштима у којима има довољно креча. У Србији је најчешће заступљена у буково-јеловим шумама (Abieto-Fagetum ilicetosum). Може се запазити и у мешовито-лишћарским шумама у западној Србији (Querco-Ostryetum). Успешно се гаји на влажним, осенченим и засењеним местима. Не подноси ниске температуре и може да измрзне на 20oC.
У атлантском делу Западне Европе (од јужне Норвешке, Енглеске, до јужних делова Пиринејског полуострва), средњој и јужној Европи, северозападној Африци (Алжир и Тунис), Малој Азији и северном Ирану. Заступљена је и на већим надморским висинама. На Алпима се јавља до 1.500 m надморске висине, на Кавказу до 1.200 m, а на Малом Атласу и до 2.600 m надморске висине.
У пределима са прилично влажности, углавном у западној Србији.
