Листопадно дрво висине до 35 m са пречником стабла до преко 1 m. Достиже старост до 200 година. Кора стабла се образује у младости. Тамносиве је боје са дубоко уздужним браздама. Ретко се појављују уске, попречне бразде. При дну стабла бразде су црвенкасте боје.
Крошња је широко пирамидална. Једногодишње гранчице су маљаве и по мало угласте. Пупољци су ситни, јајасти и длакави. При основи су опкољени многобројним линеарним, ускојезичастим залисцима, који су понекад пепељастозелени и дужи од пупољака. Присуство ових листића је веома карактеристично за врсту цер.
Листови су издужени до издужено јајасти. При основи су заокругљени или срцасти, док су на врху оштри или тупи. Ободом су плитко назубљени или режњевити. Налазе се на на длакавој дршци дужине 5–25 mm. Дужина лиске је 5–15 cm, а ширина до 9 cm. Лиска је кожаста, тамнозелене боје на наличју, најчешће храпава и гола или посута ситним звездастим длакама.
Цвета у мају и јуну упоредо са олиставањем. Мушки цветови су појединачни, седећи или скоро седећи, окупљени у растресите цвасти. Женски цветови се јављају појединачно или у групицама (до 8) на овогодишњим гранчицама, на заједничкој длакавој петељци.
Плод сазрева друге године у септембру или октобру. Издужено јајастог облика са врхом обично мало спљоштеним. Креће се дужине 2–4 cm. Ширина је у пречнику до 2,5 cm. Увек је уздуж фино избраздан. Купула је полулоптаста до 2 cm висине и и 1–2 cm ширине, са многобројним пепељасто длакавим стипулама.
Tермофитна и хелиофитна врста. Прилагођена је субмедитеранској и умерено континенталној клими југоисточне Европе. Расте на топлој, богатој минералним материјама и слабо киселој подлози, кречњаку или силикату. Заузима и средња брдска подручја у појасу листопадних термофилних шума. Гради најчешће мешовите, а ређе чисте заједнице. Нарочито је значајно учешће цера у климатогеној шумској заједници брдских подручја источног дела Балканског полуострва (Србија и Бугарска).
Претежно у залеђу централног и источног Медитерана, нарочито у југоисточној Европи. Западна граница распрострањења се пружа од југоисточне Француске, преко подножја Алпа, Апенинског полуострва, Сицилије и Балканског полуострва. Источна граница распрострањења се пружа од Панонске низије, Добруџе, црноморског приморја у Бугарској, централне Анадолије и Сирије. Северна граница је дуж јужне Швајцарске и Аустрије. Интродукован је у Енглеску и атлантски део Француске.
Широко распрострањена врста, осим у Војводини, где је забележена само на Фрушкој гори и Вршачким планинама.
