Обухвата високо дрвеће са отпадајућим, меким четинама. Заступљена је једна врста.
Дрво високо до 35 m са правим стаблом и витком, купастојајастом, светлом крошњом.
На старом стаблу кора је веома дебела, испуцала, сивосмеђе боје. Гране су неправилно пршљенасте са врховима усмереним на горе. Гранчице су танке, жућкасте и голе. Четине су увек светлозелене. Јављају се у праменовима од по 30–40. Дужине су 1–3 cm. Шишарице су светлосмеђе и јајастог облика. Дужина шишарица је 1,5–4 cm, а ширина 2 cm. Фертилне љуспе су кожасте, јајастоокругластог облика који се постепено ка врху сужава. Укупан број љуспи је 40–50.
Цвета у мају и јуну упоредо са олиставањем. Мушки цветови су појединачни, седећи или скоро седећи, окупљени у растресите цвасти. Женски цветови се јављају појединачно или у групицама (до 8) на овогодишњим гранчицама, на заједничкој длакавој петељци.
Плод сазрева друге године у септембру или октобру. Издужено јајастог облика са врхом обично мало спљоштеним. Креће се дужине 2–4 cm. Ширина је у пречнику до 2,5 cm. Увек је уздуж фино избраздан. Купула је полулоптаста до 2 cm висине и и 1–2 cm ширине, са многобројним пепељасто длакавим стипулама.
Oдговара му умерено влажно, довољно дубоко и растресито земљиште.
Средњоевропски Алпи, Карпати и Судети.
У Србији се гаји по парковима и у шумским културама у појасу букове шуме (Авала, Космај, Буковик, Јастребац, Звезда, Тара).
Веома цењена врста дрвета. Дрво има смолу и спада у најтрајније. Користи се у бродарству. Одлично је грађевинско и рудничко дрво. Од ове врсте дрвета праве се јарболи, прагови и стубови за водове. Смоларењем се добија венецијански терпентин. Кора ове врсте дрвета се користи за производњу танина.
