Обухвата око 11 врста високо листопадног дрвећа на северној Земљиној полулопти. У Србији су заступљене две врсте: европска буква и источна буква.
Подврста је европске букве, која је листопадно дрво до 30 m висине. Пречник стабла је до 2 m. Достиже старост између 200 и 300 година. На висинама, где је заступљена горња шумска граница може да се јави и у облику жбуна са кратким, искривљеним и полеглим деблом, које достиже висину до 2 m.
Крошња је густа. На осами је округла, док је у састојинама редукована.
Корен је пластичан, плитак до средње дубок са развијеним бочним жилама.
Кора стабла је танка и глатка, беличастосиве или сиве боје. Углавном не пуца, те се веома ретко запажају хоризонтални набори. Код врло старих стабала може се запазити испуцалост коре, и то у подручју доњег дела стабла.
Пупољци су вретенасти, на врху зашиљени, светломрки са љуспама распоређеним у два реда. Дужина пупољака је 1,5–2 cm.
Листови су у два реда распоређени на петељци дугој 5–18 mm. Лиска је елиптична или елиптично објајаста. На врху и основи је зашиљена (ка основи нешто дужа). Дужина лиске се креће 5–13 cm, a ширина 6–8 cm. Ободом је цела мало валовита или понекад слабо назубљена. Садржи најчешће 9 пари бочних нерава. Лице лиске је тамнозелено, сјајно и обично голо, док је наличје светлозелено, вунасто длакаво дуж нерава у младости, а трепљасто длакаво на ободу. Понекад су листови златножути.
Цвета у мају, упоредо са листањем. Цветови су једнополни и једнодоми. Мушки цветови су груписани до по 20 у лоптастим цвастима на висећим, свиластим петељкама, дужине 5 cm. Женски цветови су сакупљени (најчешће 2–4) у заједничком омотачу, купули. Налазе се у горњем делу гранчице у пазуху листова на усправним, свиласто маљавим дршкама, дугим до 2 cm. Стипуле на купули су претежно широко кончасте. Плодоноси у септембру и октобру.
Врста са широком еколошком амплитудом. Добро подноси засену. Према температури ваздуха припада еколошкој групи мезотермних биљака, које најбоље успевају на стаништима са умереном температуром. Гради бројне чисте и мешовите заједнице у Србији. Међу мешовитим заједницама издвјају се: брдска шума букве, брдска шума букве и ораха, брдска шума букве и беле липе, шума букве и храста китњака, планинска шума букве са божиковином, шума букве и јеле, шума букве и црног граба, као и ацидофилна шума букве са боровницом.
Најраспрострањенија је у средишњим деловима Балканског полуострва (Србија, Северна Македонија и Бугарска).
Широко распрострањена врста дрвета у Србији. Има најширу висинску амплитуду. Најниже је забележена на Ђердапу, на око 70 m надморске висине, а највише на Проклетијама, на 2.100 m надморске висине.
Једна од наших најважнијих врста која представља непроцењиво национално богатство. Користи се као гориво, затим за грађу, израду намештаја, шперплоча, паркета, као и за целулозу.